[ Pobierz całość w formacie PDF ]

"Aha." Ito se namra
tio, ne ~
eleæi da tako lako odustane od ravnodua
nog
ponaa
anja. "Tata, tebe uvek zainteresuje tako kojea
ta."
"Zar mislia
da je to kojea
ta?" planu Angelina. "Pa to je antimaterija, glupane
- umire!"
"Otkud znaa
?" oprezno upita Ito.
"Elektron i pozitron se spoje, bang!" Ona pljesnu dlanovima. "Ne ostaje nia
ta
sem svetla. Ovog svetla. Linija anihilacije. A pogledaj je - ispunjava nebo!"
Najd~
el se smea
io, ponosan na nju. Na njegovo oèajanje, obojica sinova ispali
su dobri momci, ali samo ponekad su se pomalo interesovali za tehnièke stvari.
Pre gotovoo trideset hiljada godina - preciznog vremena, merenog mirujuæim
koordinatama svemira, a ne nesigurnom vremenskom skalom pevea -
Najd~
el je bio tipièni zaluðenik za nauku, sav posveæen uèenju. Tek kasnije je
poèeo da obraæa pa~
nju na mnogo veæi i raznovrsniji svet politike,
knji~
evnosti, ~
ena.
Sistem tipièan za drevno Dvadeseto. Njegovi sinovi su izgleda krenuli obrnutim
redom. Ili su bar tako govorile ~
albe suseda - udaljenih po pola dana hoda,
ali sa lepim æerkama.
Zagedao se u slike. Mrtva ~
ena bila je napolju, na planeti, i gledala je
- daleke galaksije? Zvezde u nastajanju? Krpasti oblaci mogli su da
predstavljaju bilo a
ta. Govorili su o pokrenutoj ogromnoj energiji. Èitavo
nebo puno fotona koji æe spr~
iti bioloa
ke oblike ~
ivota. Gde? Kada?
"Drevni æe hteti ovo - uskoro", reèe Nika.
"Aha." Najd~
el je pogleda ispod oka. "Hajde da ka~
emo relativno brzo."
"Ali, trebalo bi da..." poèe Bend~
amin.
"Tako je", reèe Najd~
el, podigava
i obrve. "I mi uvek radimo ono a
to bi
trebalo."
Nika ga je gledala sa izrazom umornog mirenja. "Hteo si da ~
ivia
na mirnom
mestu. Sada je malo prekasno da se ~
alia
da ti je dosadno."
"Nije mi dosadno", odvrati Najd~
el. "Samo sam radoznao."
"Hteo si da ~
ivia
blizu onog tamo crva, tata", reèe mu kæi. "Zaa
to? To je
opasno."
Najd~
el zamahnu rukom, obuhvatajuæi ustalasane bregove i duge kanjone ravnog
dna. "Prijatno, lepo mesto za podizanje dece. Taj crv je retko aktivan.
Ovde smo prilièno bezbedni, ua
ua
kani unutar Sokaka. Maa
kama je tea
ko da nas
naðu. Ali to ne znaèi da treba da prestanemo sa uèenjem. Voleo bih da vidim
ako nea
to stigne za ~
enom. Ako Drevni poa
alju delegaciju, mo~
ete biti sigurni
da neæemo nauèiti nia
ta. Kroz crve pevea sti~
u èudne stvari i..."
"Vaa
otac voli da kontrolia
e igru."
"Meni via
e zvuèi kao malo neslaganje sa klizanjem a
ljunka", reèe
Bend~
amin.
Svi se nasmejaa
e. Najd~
el se tek oporavio od detinjastog pokua
aja klizanja niz
kamenito korito potoka. Na plastiènoj ploèi je skretao sa jedne na drugu
stranu, nesposoban da zaustavi klizanje a
ljunka. Kada su ga izvukli iz jezerca
na kraju klizia
ta, on se bunio, iako je ozbiljno hramao, da su deca sasvim
lepo uspela u tome.
Page 30
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
"Suvia
e si star da bi toliko rizikovao", rekla mu je tada Angelina.
"Ako ne rizikujea
, ionako si veæ mrtav samo a
to to ne znaa
", kiselo je rekao
Najd~
el, trljajuæi istegnuti mia
iæ i oteklo koleno.
No, crvi su bili znatno opasniji. To je bila neizbe~
na osobina promenljive
stabilnosti pevea. Prostor-vreme, duboko u sebi, lièi na bioloa
ki sistem. Sve
a
to obezbeðuje nia
u na kraju stekne parazite.
Tamo gde se peve istanji raðaju se crvi - izvuèeni iz dela pene koja le~
i
ispod svega. Crvi ~
ive od talasa gravitacije koja obuhvata peve, kao paraziti
na samom prostoru-vremenu.
Crvi mogu da pove~
u jedan deo pevea sa drugim, uzimajuæi deo toka energije
izmeðu njih. Da bi se otvorili, potrebni su im ogroman napon i spoljaa
nji
pritisak. Pritisak za odr~
avanje crva velièine èoveka jednak je onome unutar
masivne neutronske zvezde. No, samo malo dalje od njega efekat je potpuno
neprimetan. Crv ostaje otvoren usled polja, magnetnog i subatomskog, koje
opstaje zahvaljujuæi ustalasanoj energiji samog pevea.
`
to je joa
gore, crvi mogu èak i da se razmno~
avaju. Prizivaju druge zmijolike
lea
inare, koji trepere i uvijaju se izmeðu slojeva i Sokaka hijeroglifske
geometrije pevea. I zato mogu da rode, i mogu da ubiju.
Izlomljena ~
ena verovatno je umrla unutar crva, usisana i zgromljena u njemu.
Najd~
el je napomenuo da su crvi neizbe~
an rizik ~
ivota na takvom mestu, i
Angelina je iskrivila lice. "Oh, to samo znaèi da bi hteo opet da se spua
taa

niz klizia
te."
"Mislim da zapravo ne bih", reèe Najd~
el, odgovarajuæi na a
alu grimasom.
"Ali pitam se... da li je ova ~
ena znala u a
ta se upua
ta?"
Nika podi~
e jednu obrvu. "A znamo li mi?"
3. PREMO`
ÆIVAÈ
Bili su zauzeti gajenjem povræa i dugim voænjacima, uglavnom od drveæa sa
stare Zemlje, i nisu imali mnogo vremena da nadgledaju mesto gde se pojavila
~
ena. Tamo se uglavnom dimilo, sa toliko kiselim zadahom da je èovek morao da
krivi lice veæ izdaleka.
Deca retko misle na svoje roditelje kao na nea
to via
e osim kamena temeljca
njihovog sveta, na one koji veèito daju, kao da su postulati koji su van
geometirjskog dokaza. Sa Najd~
elom i Nikom bilo je isto tako.
Mereno vremenom ravnog prostora, bili su stariji nego a
to su voleli da pominju
pred decom. Prema svojim lokalnim koordinatama imali su svega par vekova,
zahvaljujuæi hladnom snu i relativistièkim posledicama boravka na svemirskom
brodu. Medicinska nauka i sreæa pru~
ali su im oseæanje da su joa

prilièno krepki, ali iskustvo je bacalo posebnu svetlost na izraze izmeðu
njih. Deca su to primeæivala, ali bi samo slegnula ramenima pred joa
jednom
tajnom odraslih.
Jednog dana - a
to je izraz postignut dogovorom, jer u peveu postoje narastanja
i jenjavanja svetlosti, a nema sunca ni zvezda, nikad - ljubimèe se oslobodilo
i pria
lo suvia
e blizu. Bio je to rakun, po imenu Skuter, koga su dr~
ali
napolju, na dugoj ~
ici sa jednim krajem prièvra
æenim za konopac izmeðu dva
drveta kako bi rakun mogao da trèi tamo-amo. Smotuljak energije sa
razbojnièkom maskom cepao je rublje i krao hranu kad god bi imao prilike i
Nika bi ga, besna, cimnula za ogrlicu i tako dr~
ala u vazduhu. Rakun bi se
koprcao u vazduhu sve dok ne bi shvatio da to ne treba via
e da radi. Barem za
neko vreme.
Nika bi mu obeæala da æe ga skuvati za sledeæi ruèak sa sve pire krompirom i
rakun bi se uæutao. Znali su da mo~
e da ih razume. Skuter je i prièao,
ponekad. Ali ne baa
dobro. Niko se nije setio da ga upozori na ono mesto i kad
je opet naa
ao naèina da se oslobodi - Bend~
amin se kleo da stvorenjce postaje [ Pobierz całość w formacie PDF ]